I KAD NE MOŽETE - postoji rešenje

Sastavni deo ljudske prirode je da će uvek biti perioda kad, uprkos onom što treba da radimo – pa čak i želimo da radimo – nećemo hteti da preduzimamo baš ništa. Ono što razdvaja one koji nastavljaju ka uspehu od onih koji nisu uporni je upravo sposobnost da, u ključnim trenucima kad se lomimo i odlučujemo šta da preduzmemo, biramo da tražimo i nalazimo unutrašnju motivaciju koja će nam omogućiti da nadvladamo zadovoljstvo trenutnim stanjem i pokrenemo se.

Ovo su neki saveti I načini kako da se pokrenete kad Vam se baš ništa ne radi.

Iskreno procenite da li Vam zaista treba predah

To je uvek prvi korak kad otkrijete da Vam se nešto baš i ne radi. Činjenica je da često radimo (kako na treningu, tako i na poslu) zaista naporno, i umor koji ponekad osetimo je način na koji nam telo i um saopštavaju da nam je naprosto potreban predah. Ovde je važno biti svestan jedne igre uma i biti zaista iskren prema sebi jer često, iako nam predah nije zaista potreban, um nam i dalje – i to iz puke lenjosti – govori da jeste! Kako da znamo kada je predah opravdan a kad ne? Ako Vam trening I u takvim trenucima prija kada odete na njega, znači da se samo Vaš um poigrava sa Vama. Ali se naravno dešavaju situacije kada je Vašem telu potreban odmor, I videćete po Vama razliku u osećaju, ponašanju I govoru tela.

Počnite polako

Ponekad, kad Vam se ne vežba, jednostavno izvedite manji obim treninga nego inače. Umesto uobičajenog broja serija, izvedite manji broj; umesto uobičajenog trajanja intervalnog treninga, uradite recimo 60%. Ako tako priđete tim treninzima, često otkrijete da, kad već jednom počnu, sve u stvari ide sasvim lepo i bićete raspoloženi da izvedete i uobičajeni puni obim. Ali čak i ako obim treninga ostane smanjen, to je opet korisno iz dva razloga. Prvo, niste propustili trening taj dan – osećaj održavanja strukture aktivnost je nekima izuzetno važan. I drugo, sprečava Vas da ne zađete u začarani krug lakog odustajanja u trenucima kad Vam se ne radi.

Izmenite trenutnu strukturu

Ako vam se ne radi ono što je predviđeno za taj dan, ali otkrivate da biste sasvim rado radili nešto drugo – samo napred. Promenite vežbe, izrotirajte raspored treninga. Kombinujte druge vežbe koje niste radili, svakako će prijati Vašim mišićima promena vežbi. Jer samim tim ćete ih na drugačiji način pokrenuti, Vaše telo će osetiti drugačije opterećenje što pospešuje napredak.

Vezujte aktivnost za zadovoljstvo umesto za neugodnost i bol

Psiholozi su odavno utvrdili da sve što preduzimamo vezujemo za zadovoljstvo ili bol. Kad otkrijemo da nam nedostaje motivacija, to je siguran znak da aktivnost o kojoj razmišljamo vezujemo više za bol nego za zadovoljstvo. Kad, na primer, kada razmišljate o preskakanju treninga, obično vezujete takva razmišljanja sa neugodnošću ili bolom tokom vežbanja, ili dosadom proisteklom iz dugogodišnje prakse treninga. Ono što treba da činite kako bi se oslobodili takve zablude je da se podsetite na uživanje u pokretu, zadovoljstvo uspešnim treningom, kao i dugoročnu korist u pogledu zdravlja i dugovečnosti. A sve to proizvodi zadovoljstvo.

Mera uspeha se svodi na to ko pobeđuje u nadmetanju: jednog koji želi da stane – i odustane – i drugog, koji bira da se punom snagom suprotstavlja onom što stoji na putu ka uspehu (a to je najčešće zadovoljstvo onim već postignutim). Iako su ulozi u tom nadmetanju ozbiljni a njegove posledice dalekosežne, koraci koje u svakom trenutku možemo preduzeti su jednostavni i dostižni svakom od nas.