Efekti treninga na organizam
Redovna fizička aktivnost smanjuje mogućnost pojavljivanja određenih oboljenja i poboljšava fiziološke procese u organizmu. Cilj treninga je da se izazove adaptacija. Adaptacija je proces tokom kojeg organizam razvija fiziološke reakcije na vežbanje, čime se prilagođava na izmenjena trenažna opterećenja. Da bi se to dogodilo potrebno je da stepen trenažnog opterećenja bude iznad uobičajenog, što uključuje uvođenje nadopterećenja u treningu.
Mišići su ti koji vode priču. Oni putem medijatora (tzv. citokini) “šalju” signale svim sistemima u organizmu da im se obezbede adekvatne materije za fizičku aktivnost. Do tada “troše” svoje rezerve koje su stekli putem fizičke aktivnosti, jer je za njih ona “okidač” za adaptaciju.
Promene prilikom fizičke aktivnosti se dešavaju u koštano - mišićnom sistemu, kardiovaskularnom sistemu, respiratornom sistemu, endokrinom sistemu, digestivnom sistemu, nervnom sistemu kao i u imunom sistemu.
Fizička aktivnost povećava izgradnju koštane mase, kosti postaju bogatije kalcijumom, jače i elastičnije. Pod uticajem mišićnih kontrakcija kapilari se pune i količina krvi koja prolazi kroz njih raste što doprinosi boljem napajanju i ishrani mišića. Povećava se obim mišićnih vlakana, samim tim i mišića, raste mišićna snaga i postiže se ekonomičniji rad.
Jedna od najvažnijih promena u toku fizičke aktivnosti je povećanje minutnog volumena srca. Normalnom adaptacionom promenom podrazumeva se i sportsko srce - zdravo uvećano srce trenirane osobe. Trening predstavlja snažan stimulator lučenja eritropoetskih faktora (eritropoetin, kortizol, adrenalin, hormon rasta, tiroksin) koji povećavaju stvaranje crvenih krvnih ćelija. Volumen krvi i koncentracija hemoglobina se povećavaju, što sve dovodi do povećanja količine kiseonika koja se transportuje aktivnim mišićima.
Prvenstveno aerobna fizička aktivnost, dovodi do povećanja koncentracije HDL-a i snižavanja triglicerida kao i ukupnog i LDL holesterola.
Efikasnost respiratornog sistema bazira se pre svega na povećanju izdržljivosti respiratornih mišića zbog povećanja nivoa enzima u njima kao i veće tolerancije na nagomilanu mlečnu kiselinu. Dolazi do bolje prokrvljenosti žlezda koje produkuju enzime za varenje čineći ovaj proces efikasnijim. Kontrakcije trbušnih mišića deluju pozitivno na rad želuca i povoljno utiču na crevnu peristaltiku.
Trening dovodi do značajnih psiholoških promena u smislu povećanja emocionalne stabilnosti, smanjenja agresije i depresije, povećanja motivisanosti. Redovna i umerena fizička aktivnost stimuliše funkcije imunog sistema jer samo tada su u ravnoteži.
Ovi pozitivni efekti adaptacije organizma na fizičku aktivnost dovode do unapređenja zdravstvene i takmičarske forme, povećanja otpornosti na povrede kao i motivacije za vežbanje i trening.