top of page

Izvori proteina

Proteini ili belančevine su gradivni element koji je neophodan za rast i razvoj svih živih ćelija. Svaka ćelija se u velikoj meri sastoji od proteina koji služi za razvoj mišića, tkiva i kostiju. Protein sadži esencijalne i neesencijalne aminokiseline. Neesencijalne telo proizvodi samo, dok esencijalne unosimo putem hrane. Koliko dnevno treba da unesete proteina zavisi od vaše kilaže tj telesne težine. Odraslim osobama je potrebno od 1.5 do 2 grama proteina po kilogramu.

Postoji razlika u poreklu i kvalitetu proteina iz hrane koja se deli na proteine biljnog porekla i proteine životinjskog porekla. Najbogatiji izvori proteina su u namirnicama životinjskog porekla i mlečnim proizvodima, dok biljni proteini imaju nizak sadržaj masti, a visok sadžaj vlakana, vitamina i minerala. Od 20 vrsta aminokiselina, 9 je potrebno našem organizmu ali se one ne nalaze u svim namirnicama koje su bogate proteinima podjednako, pa ih je zato povoljno kombinovati.

Najbolji izvor životinjskog porekla je belo meso, jer je izvor nemasnih proteina. Dok za razliku od njega crveno meso takođe sadrži veliki broj proteina, ali i masti pa nije preporučljivo jesti u svakodnevnoj ishrani. Pored piletine, odličan izvor je ćuretina, riba i morski plodovi. Kao i kod crvenog mesa, pojedine ribe i morski plodovi pored proteina sadrže veliki procenat masti tako da morate paziti koju vrstu jedete. Jedan od sjajnih izvora proteina su takođe i jaja i nemasni sirevi ( npr. Ella sir).

Što se tiče ostalih izvora koji nisu životinjskog porekla namirnice koje su bogate proteinom su mahunarke (pasulj, grašak, boranija..), celovite žitarice, orašasti plodovi, lisnato povrće (spanać, kelj, blitva..). Sveže povrće je najbolje kombinovati uz meso u obrocima, kako bi vaš obrok bio u potpunosti ispunjen osim proteinom i vitaminima i mineralima koji su vam svakako potrebni. Što se tiče orašastih plodova i žitarica dobro vodite računa u kolikoj meri ih jedete jer su bogati ugljenim hidratima.

Vaši obroci treba da budu usklađeni sa vašim potrebnim dnevnim unosom kalorija. Prema tim kalorijama organizujete namirnice i obroke, putem kojih ćete uneti sve ono što vam je potrebno. Bez obzira da li želite da smršate, da se ugojite ili da održavate kilažu ono što je treba da pratite su proteini, masti i ugljeni hidrati. U odnosu na to kombinujete sve ostalo, kako bi zadovoljili vaše dnevne potrebe.

bottom of page