Zavisnost od ugljenih hidrata

Verovatno je svima poznat onaj oplemenjujući osećaj uživanja kada pojedemo naš omiljeni slatkiš. Da li ste ikada razmišljali o tome šta se iza tog „divnog osećaja“ krije? Podsetimo se da različite regije našeg mozga kontaktiraju jedna sa drugom i sa ostatkom našeg tela preko neurotransmitera. Svesni smo značaja insulina kada je u pitanju regulacija šećera u krvi, ali postoji povezanost između insulina i našeg mozga, pre svega uticaja istog na glavni procesor našeg tela – hipotalamus. Smatra se da hipotalamus poseduje insulinske receptore koji signaliziraju osećaj sitosti nakon obroka, a tu je i posledično oslobađanje dopamina( neurotransmitera uživanja).

Šta je smanjenom osetljivošću na insulin? Smanjena osetljivost na insulin nije vezana samo za periferna tkiva, već za „mozak“, tako da poremećeni obrasci unosa hrane idu baš „iz glave“. Dakle, uneli smo obrok bogat ugljenim hidratima, dolazi do skoka insulina, ali taj isulin usled gubitka „osetljivosti recepora“ na nivou moždanih struktura dovodi da izostanka željenog odgovora – sitosti, uživanja, opuštanja, dakle, „nagrade“ za unete hidrate, pa se jede još više obilnije, neumereno…i eto začaranog kruga problema.

„Uslovni refleks“ našeg mozga na unos hidrata koji ako se zloupotrebi dovodi do zavisnosti sličnoj onoj koja se javlja kao kod kofeina, narkotika i sl. A gde je zavisnost, tu je i tolerancija, dakle, smanjena osetljivost naših receptora bilo periferno ili centralno na insulin. A tu je i pojam stalne potrebe za „povećavanjem doza“ ne bi li se proizveo željeni efekat…i na kraju receptori „sagore“ i eto problema. Živimo u vremenu „epidemije gojaznosti“ čiji je koren baš u zavisnosti od ugljinih hidrata. Zdravi obrasci ponašanja su ključ uspeha! Rešenje je redovna fizička aktivnost, jer redovnim treningom (aktivnosti srednjeg do visokog intenziteta), mi regulišemo i mehanizme u mišićima koji su zaduženi za insulinsko signaliziranje i te promene su trajne.

Budite odlučni I recite ne junk food-u. Umesto toga jedite sveže povrće, bez voćnih obroka ( voće samo kao užina), ne preterujte sa žitaricama I unosite dovoljno zdravih masti: extra virgin maslinovo ulje, kokosovo ulje, maslac, riblje ulje, jezgrasti plodovi (orasi, badem, lešnik, kikiriki, pistaći), riba (skuša, sardina, haringa, losos, pastrmka...).

Rotirajte ugljene hidrate jer su rotacije hidratima su idealan pristup u fazi skidanja masnih naslaga sa ciljem povećanja osetljivosti na insulin.