Zašto je toliko teško promeniti ishranu?

Među ciljevima koji se najčešće navode kod osoba koje se kreću ili se redovno bave nekim sportom nalaze se gubitak telesne težine i dobijanje na mišićnoj masi. Ti ciljevi zahtevaju od osobe neke, veće ili manje promene koje se tiču količine telesne aktivnosti, kvaliteta sna i promenu ishrane. Upravo ovo poslednje je najčešće i najveći problem. Naime, većina se može pridržavati novog prehrambenog režima, osmišljenog prema cilju, vrlo kratko. Početni entuzijazam daje volju da se osoba pridržava toga, kada i koliko jede, ali kada volje ponestane, osoba se vraća staroj ishrani, a tada je i put prema realizaciji ciljeva zaustavljen. Zašto je prekidanje s dosadašnjim prehrambenim navikama, koje očito nisu bile zadovoljavajuće, a često su i zdravstveno štetne, toliko težak? Odgovor na ovo pitanje je složen i povezan je s ljudskim mozgom koji uvek funkcioniše sa ciljem – preživljavanja! Pitanje preživljavanja Duboko u našem mozgu postoji primarna, iskonska težnja za preživljavanjem. Hrana je u ovom kontekstu ključ našeg opstanka i predstavlja sigurnost. Zbog toga, bilo kakav osećaj ugroženosti po pitanju dostupnosti hrane kod čoveka rađa osećaj straha. Hronično držanje dijeta takođe može izazvati osećaj nesigurnosti. Osobe koje su bile primorane ili su svojevoljno učestalo sprovodile neke oblike dijete, često pokazuju određeni stepen straha kod početka pridržavanja određenih prehrambenih navika. Hrana kao ljubav Hrana često izaziva snažnu emocionalnu reakciju. Hrana kao simbol povezanosti, zadovoljstva i ljubavi. Hrana nije samo hrana, ona je puno više od toga. Emotivne veze i društvena uključenost su jedni od načina na koji se postiže sigurnost i mir. U trenutku kada ti odnosi nedostaju, hrana ih često zamenjuje i preuzima vrlo sličnu funkciju, čime se postiže osećaj mira i sigurnosti. Racionalni mozak Većina planova ili ciljeva koji uključuju promene prehrambenih navika, donose na stanje bez stresa. Nažalost, u trenutku kada se osoba nalazi pod stresom ili je umorna, mozak popušta, a želja za sigurnošću dominira u donošenju odluka. Motivacija Pre svega važno je odgovoriti na jednostavno pitanje. Šta želite postići? 1. Želim da izgledam dobro! 2. Želim da budem bolja osoba! 3. Želim da se osećam bolje! Tek ukoliko ste se odlučili za treći odgovor, velika je šansa da ćete uspeti održati zacrtani prehrambeni ritam i istrajati u novim navikama, do ostvarenja cilja. Motivacija koja dolazi iz samog pojedinca i koja mu je suštinski važna, a nije pod uticajem okoline i nametnutih standarda ili očekivanja, je najbitnija. Bitno je znati prepoznavati osećaje koji nas obuzimaju nakon konzumiranja pojedinih namirnica. Kada se osećamo bolje, tada imamo i više energije, a tada je i san kvalitetniji i organizam je nakon toga odmorniji. Jednostavnim osluškivanjem i opažanjem ponašanja koja izazivaju dobar osećaj moguće je izgraditi moždane putanje u mozgu koje će kasnije biti odabrane, umesto onih primarnih o kojima smo govorili u početku teksta. Ovo i jeste tajna uspeha u menjanju prehrambenih navika. Jasno je da zadatak nije lak jer se radi o promenama navika koje dugo traju, ali promene koje će realizacija tog zadatka omogućiti, život će učiniti kvalitetnijim, a rezultat je svakako bolji osećaj sa samim sobom, što bi uvek i pre svega trebao biti cilj svakog pojedinca.